loading…


empatija

Oduvek me interesovalo sta je to empatija. Kakav je to osecaj i koji su to ljudi koji su empate. Nisam bila sigurna da na pravi nacin razumem definicije koje postoje. Prema njima nisam mogla da odredim da li sam ja empata. Svrstavala sam sebe u one koji tek treba da nauce da budu empate i divila se onima koji to jesu. Izgledalo mi je daleko i nedostizno.

Wikipedia kaze:

Емпатија (од грч. εν – у; и грч. παθος – осећање, страст) дословно уосећавање, уживљавање. Емпатија подразумева способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава. У суштини, то је стављање у туђу позицију и доживљавање туђих осећаја. Термин емпатија је први пут уведен 1909. године од стране психолога Едвард Б. Тичнера, као превод немачког термина einfühlung (што значи „осећам за”). Емпатија нам омогућава да разумемо друге и, често нас „присиљава” да предузму мере како би ублажи патњу друге особе.

Термин потиче из естетике. Немачки филозоф и психолог Теодор Липс (Lipps) је почетком 20. века увео израз уживљавање (нем.Einfühlung), у енглеском преводу empathy (емпатија), да би њиме означио „уношење“ (путем интуиције и моторне мимикрије) властитих ставова и осећања у неко уметничко дело или природну појаву (натмурен облак, ведар дан итд.).

Емпатија подразумева емоционално стапање особе са објектом свог естетског доживљаја. Мада је за појаву уживљавања парадигматична емпатија у рецепцији уметничког дела, по Липсу, ова појава је општија и јавља се и ван сфере уметничког.

Емпатија се разликује од симпатије у томе што симпатија заснива на пасивној вези, док емпатија обично укључује много активнији однос и покушај да се разуме друга особа.

На примарном нивоу, постоје два главна фактора који доприносе нашој способности да доживимо емпатију: генетика и социјализација. У суштини, то се своди на релативне доприносе природе и прастара васпитања унутар друштва или породице.

I tako dalje i tako dalje.

Ovih dana gledam neki reality show u kome, kao i u realno zivotu, u bilo kakvoj situaciji i bilo kakvoj interakciji sa ljudima, pozeljno je da budes sposoban da prepoznas karakter ljudi sa kojima si u drustvu/sa kojima si okruzen. Potrebno je da prepoznas sta ljudi misle i osecaju, da predvidis zasto se ponasaju onako kako se ponasaju. U reality show-u to je potrebno iz istog razloga kao i u stvarnom zivotu – da ne bi bio povredjen, tj. da bi znao sta od koga mozes da ocekujes.

I tako posmatram jednu situaciju izmedju dvoje mladih ljudi i razmisljam, “sta je istina, sta oni stvarno osecaju jedno prema drugom? Da li se vole ili je samo “igra/gluma i kako da i oni sami to znaju – sta druga osoba stvarno oseca”.

A onda se setim kako sam tokom svog zivota, kao i svi mi, uvek mogla da osetim, kada sam u prisustvu  neke osobe suprotnog pola,  da li ta osoba ima osecanja prema meni kao zeni – da li joj se svidjam. I setim se da sam u detinjstvu uvek kada sam se druzila sa nekim, osobu ocenjivala i procenjivala tako sto sam osecala sta ta osoba u tom trenutku oseca u odnosu na mene, u odnosu na situaciju, u odnosu na samu sebe. Jako se dobro secam svake svoje drugarice iz detinjstva i osecaja koji je budila u meni. To mi je uspevalo sa lakocom i bilo savrsen putokaz. Uglavnom mi se to sto osetim i konstatujem nije svidjalo, ali to je vec druga tema. Kasnije u zivotu, kada bi ih sretala, tog osecaja nije bilo i zbunjivalo me, jer su odavale utisak da su se promenile.  Ubrzo bih primetila da se kod njih promena nije desila u tome kakve su osobe, vec da je promena desila u tome sta “zrace” iz sebe, tj. sta dozvoljavaju sebi da budu i osecaju. Promena se desila u njihovoj otvorenosti prema ljudima. I tu ne mislim na otvorenost u smislu iskrenosti koja se ispoljava kroz reci, vec na onu unutrasnju otvorenost koja se oseca kod dece i mladih ljudi – iskrena otvorenost prema zivotu i pokazivanje svojih osecanja bez imalo taktike i skrivenih namera.

To je ono za sta svi u danasnje vreme kazemo ili nazivamo: “kako osoba zraci”, i mnogi od nas se pitaju da li uopste mogu to da osete, tj. ako ista osete, da li je tacan njihov osecaj.

Kao dete uvek sam svoj sud o nekome zasnivala na osecaju koji osoba budi u meni. Bez imalo truda, osecala sam da li imam naklonost osobe ili ne; da li je njena naklonost trajna ili vezana samo za trenutnu situaciju. I svi to radimo kada smo deca – kada smo mladji. I verujemo svom osecaju. Neki tu sposobnost zadrzavaju tokom celog zivota a neki, iz raznih razloga, ili prestanu to da radi ili se suvise koncentrisu na to da “moraju” da “provale”(procene) drugu osobu, da nesvesno blokiraju tu svoju prirodom datu sposobnost.

Ja sam u nekom trenutko svog zivota prestala to da radim. Prestala sam da osecam ljude, ali ne bukvalno, vec kako to meni sada izgleda, pokusala sam da zastitim sebe od razocaranja. Pokusala sam da ne osecam druge kako ne bih osetila  da me ljudi ne vole. Nesvesno sam sebi zabranila da ih osetim i koncentrisala se samo na reci koje izgovaraju. Sreca pa mi moje vise Ja (moje bice) nije to dozvolilo na duzi rok – heheheeh.

Po meni svi imamo sposobnost empate

Svi imamo sposobnost da osetimo sta druga osoba oseca u datom trenutku. I svi osecamo ljude, samo se cilj, razlog i namera koju time zelimo da postignemo razlikuje. Zbog toga nas osecaj cesto vara pa pomislimo da nismo sposobni da budemo empata.

Empate su ljudi koji su neoptereceni time da li ce neko da ih povredi li ne i zbog toga lakse osecaju druge ljude – sta druga osoba oseca i misli. Ta neopterecenost, tj. nedostatak (a adekvatniji izraz je “nemanje”) straha od povredjivanja, im omogucava da se lakse stave u poziciju druge osobe i saosecaju sa njom. Po meni saosecati znaci osjetiti sta i kako oseca druga osoba. Reci cete da to nije jednostavno ako i sam nisi bio u slicnoj situaciji, ali i ako smo bili u slicnoj situaciji ne mozemo da znamo (mentalno) kako se neko oseca, jer svi mi drugacije dozivljavamo istu situaciju. Ali, ako si empata to je moguce. Ako je deci moguce, zato ne bi bilo i odraslima.

Mi, takozvani “normalni” ljudi (jer uglavnom svi empate smatraju nenormalnim ljudima), imamo strahove koji upravljaju nasim zivotima i zbog toga postuke ljudi procenjujemo sa ciljem da se zastitimo. Pokusavamo da osetimo druge kako bi sebe “zastitili” od povrede. Zbog toga sto je pozadina nase namere strah, mi ulazemo preveliki napor kada pokusavamo da osetimo drugu osobu i naravno ne uspevamo da donesemo pravi sud – da je stvarno osetimo i razumemo.  Ne uspevamo, jer smo nesvesno u preteranom grcu zbog straha za sopstvenu sigurnost. U svetu suptilnih energija, kakav je svet osecanja, preveliki napor stvara blokade, grceve, zidove, oklope i sve druge prepreke da bilo sta osetimo onakvim kakvo stvarno jeste.

Budisti kazu: “Ulozi nenaporni napor”. I u pravu su, mada to nisam razumela kada sam pocinjala da radim na sebi. Sada znam da je nenaporni napor ustvari samo ulaganje napora na fokusiranje uma na jednu stvar – u ovom slucaju na osobu, s tim da smo pritom opusteni. Napor se ulaze da fokusiramo celokupno nase bice na opustenost u trenutnoj situaciji – sta god to bilo. To je i osnov svake meditacije, visualizacije, vezbanja i bilo koje tehnike duhovnog razvoja. To je ono sto smo radili kao deca – bili smo fokusirani i opusteni.  Vremenom smo (odrastanjem) iz nekog razloga/straha, zaboravili tu sposobnost, tj. pomislili da nije delotvorna, da nam treba nesto bolje, tacnije, jace, ….

Ali, jedino tako mozemo da osetimo ono sto neko drugi oseca i saosecamo sa osobom, tj. budemo empate – ako smo fokusirani i opusteni. Nema niceg boljeg, tacnijeg, jaceg, adekvatnijeg,…

Opustenost je suprotna strahu

Strah proizvodi bezosecajnost za druge kao i prema samima sebi. Opustenost je poverenje. Poverenje proizvodi razumevanje. Kada nesto razumemo vise ga se ne plasimo, vec saosecamo.

I svi to mozemo, isto kao sto smo mogli kad smo bili deca. Nisu empate neki “svesposobni vanzemaljci”. Svi smo empate ako to sebi dozvolimo. I nije cilj povratiti svoju sposobnost da budes empata kak bi ti se drugi divili i smatrali te “velicinom na polju duhovnog razvoja“. Ne. Biti empata je “nasuna potreba”, nase prirodom dato pravo, urodjeni mehanizam koji nas na jedini pozitivan i po nas dobar nacin vodi kroz ovaj zivot – zovemo ga unutrasnji osecaj ili intuicija.

Sve drugo su mehanizmi odbrane koje smo sami izgradili misleci da “je covek coveku vuk”.

Koncentrisuci se na osobu i osecajuci sta ona oseca, donosi nam razumevanje te osobe i razumevanje zasto radi ono sto radi i zasto misli ono sto misli i da li uopste misli ono sto govori. Iz takvog pristupa osobi strah da se zastitimo od povrede nestaje, uglavnom iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je to sto kada dozvolimo sebi da osetimo “sustinu” druge osobe mi znamo sta od te osobe mozemo da ocekujemo. To nam daje izbor, da li i u kojoj meri cemo biti u odnosu sa tom osobom. Koliko puta ste zanemarili taj osecaj pa kasnije sebi rekli:”znao sam, nisam poslusao sebe”? I ne radi se o tome da osobu eliminisete iz svog zivota – mozete ako vam ne odgvara –  vec o tome da ta osoba ne moze da vas iznenadi svojim postupkom, da vas povredi, jer vec znate zasto radi ono sto radi i da to sto radi nije licno – ne radi da bi vama naudila, vec da bi sebe zastitila. Mozda ne zna bolje, ali je tako. Povredi nas samo ono sto ocekujemo a ne dobijemo.

Drugi razlog je taj sto razvijanjem saosecajnosti kao nacin stupanja u odnose sa ljudima, istovremeno razvijamo i saosecajnost prema sebi– razumevanje sebe, poverenje u sebe, ljubav prema sebi. Razvijamo i sposobnost da kazemo NE svemu onome sto ne zelimo u svom zivotu. Kao sto ste verovatno vec 1000 puta culi, ljubav prema sebi je jedino sto u vas zivot moze da donese, privuce, ono sto stvarno zelite.

Treci razlog za razvijanje saosecajnosti je taj sto, kao sto vi osecate druge tako i drugi osecaju vas. Kada vi saosecate sa nekim, osoba oseca da ste joj naklonjeni, da je ne osudjujete, da je razumete, … Samim tim osoba nema strah od vas, nema potrebu da se stiti od vas, nema potrebu da vas povredi. Ljudi povredjuju samo iz staha za sopstvenu sigurnost ili iz otpora prema osobama za koje osete da ih ne vole, da ih ne prihvataju onakvim kakve su. U trenutku kada iz sebe zracite saosecajnost, saosecajnost privlacite i iz druge osobe – svaka potreba za zastitom nestaje, zar ne?

I da naglasim, ne mislim na saosecajnost izrazenu recima. Reci su prazne ako ih ne prati osecaj. Mozete da izgovorite rec, a da pri tom osecate nesto suprotno znacenju te reci. Mnogi to rade kako bi se zastitili od osude ili pridobili tudju naklonost, ali ipak ne uspevaju u svom naumu; ili bar ne na duze staze, vec samo privremeno.

I jos jednom da naglasim- svi smo mi sposobni da budemo empate.

Jedino sto je potrebno je da znamo i razumemo sta znaci biti empata i da znamo i razumemo da je to dobro po nas. Jednostavnije receno, pitanje je samo da li ste spremni da dozvolite sebi da vas osecanja/osecanje vodi kroz zivot. I tu nema greske. Za pocetak potrebna je hrabrost i odluka. Bice uspona i padova dok ne povratimo svoje iskonske sposobnosti rasudjivanja kroz osecaj. Bice uspona i padova kod ne povratimo poverenje u svoju intuiciju, u svoje srce. Ali vredno je svakog pada. ( ovome je Paolo Kueljo posvetio knjigu “Alhemicar”)

Znam da vam pada na pamet nesto poput:

-> ali ja moram da se druzim sa mojim sefom, ne mogu da dam otkaz

-> ali ja imam muza/zenu koji se ponasa tako i tako

->…… i jos mnogo toga.

Sve to je nebitno, jer vi trentuno privlacite ono sto iz sebe zracite – ne kazem vam da treba da se ubedjujete sa drugima i da im objasnjavate svoje stavove i namere, vec samo da dozvolite sebi da osetite druge nenapornim naporom. Da osetite onu drugu, skrivenu, suptilnu prirodu ljudi oko vas. To je ono sto ce u vas zivot doneti promenu na bolje i sposobnost da svoje ponasanje i reci prilagodite trenutnim potrebama ili situaciji, a ne da se ubedjivanje i nadmudrivanje sa drugima.

Niko nije los, samo ima manje ili vise strahova. Isto vazi i za nas same- svesni smo da smo dobra osoba, ali ponekad iznenadimo i same sebe nekim losim postupkom ili besnom reakcijom ili ….. . Da li to znaci da smo losi?! Ne. Samo znaci da je iz nas, u tom trenutku, progovorio ili proradio neki strah.

Cmok i sijajte kao zvezda, jer vi i jeste zvezda svog zivota!

Kraj tekstata

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

loading...

Druzenje

Meet Russian Girls

chat live

Categories

Potrazite savet eksperata

Tarot, Vidovnjaci, Andjeoske karte, Lecenje, Saveti,....

Tarot, Vidovnjaci, Andjeoske karte, Lecenje, Saveti,....

Najnoviji clanci

Uloguj se

Teme