Sveti Nikola

 

Светог оца Николаја
Четир’ стране света славе
Ко витеза силне вере.
Вере Божје, вере праве.
Од колевке Богу предан,
Од колевке све до краја;
Па прослави и Бог њега —
Свога верног Николаја.
За живота славан беше,
A пo смрти још славнији,
Моћан беше и на земљи,
A ca неба још моћнији.
Светла духа, чиста срца,
Он храм беше живог Бога:
Народи га зато славе
Kao свеца чудеснога.
Богат славом Николаје.
Он свечаре своје воли,
Пред престолом вечног Бога
За њихно се добро моли.
Благослови, Николаје,
Благослови људе твоје,
Што пред Богом и пред тобом
На молитви смерно стоје.

Pošto sam informacije o Svetom Nikoli kopirala sa interneta, tekst je čas latinica čas ćirilica. Ipak, informacija je ono najbitnije, koje god pismo koristili, zar ne!?

Sa Wikipedia:

Свети Никола, Никола Мирликијски

(грч. ΝικόλαοςНиколаос; око 270 — 6. децембар343), познат и као Свети Никола Чудотворац, био је епископ Мире Ликијске у Малој Азији(тада Римско царство, данашња Турска).

Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат по томе што је тајно давао људима новац. У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената по целом хришћанском свету: на Истоку и на Западу. Заштитник је и државама Грчкој, Русији , Србији и Македонији. Свети Никола, односно Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара.

Живот Светог Николе

Родио се у малоазијској области Ликији у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископпатарски. Они су се заједно замонашили у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем и многи су сматрали, да ће наследити свог стрица као епископ. Пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се потом јавио глас Господњи и рекао му: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тада Римско царство, данас област данашње Турске).

Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када им се у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, који је бранио праву веру.

Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.

Свети Никола – Светац и заштитник

Споменик Светом Николи у немачком граду Еберманштат.

Хришћани верују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лече болесници. Овај светитељ је спашавао насукане и изгубљене бродове, па се сматра заштитником морепловаца. Због тога га морепловци често позивају при опасним ситуацијама или бродоломима. На овај датум су све лађе, где год се налазе, бацале своја сидра и до сутрадан мировале, одајући славу овом светитељу. Данас се уочи празника често заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Својим чудесним моћима свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.

Празнује се као дечји празник по католичким земљама Европе, нарочито у Немачкој, Холандији иБелгији, али и у Словенији и Хрватској и многим другим земљама света; тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Заштитник је града Амстердама и државе Русије.

Свети Никола је заштитник морепловаца, рибара, бродова и пловидбе. Такође је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као„господар мора“. У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Такође он је заштитник државе Грчке.

Иконографија

 Икона „Свети Никола“ из 1327. године (са српским донаторима) из базилике „Светог Николе“ у Барију.

На иконама Светог Николаја обично се сликају са једне стране Исус Христос са Јеванђељем у рукама, а са друге Пресвета Богородица са архијерејским омофором на рукама. Ово има свој двострук историјски значај, и то у првом случају означава призивање Николаја архијерејској служби, а у другом оправдање њега од казне због сукоба с Аријем. Свети Методије, патријархцариградски, пише:

 „Једне ноћи виде Свети Николај Спаситеља нашега у слави где стоји близу њега и пружа му Јеванђеље, украшено златом и бисером, а од друге стране виде Богородицу, која му стављаше на рамена архијерејски омофор. Мало после овога виђења представи се Јован, архиепископ мирски, и Николај би постављен за архиепископа тога града.”

То је први случај. Други случај десио се за време Првог сабора у Никеји. Пошто није могао разговором да заустави Арија у хуљењу Исуса Христа и Његове Мајке, Свети Николај га је ударио руком по лицу. Свети оци на Сабору, негодујући због оваквог поступка, издвојили су Николаја са Сабора и одузели му све знаке архијерејске. Хришћани верују да је те исте ноћи неколико Светих отаца видело истоветну визију, наиме: како око Светог Николаја стоје са једне стране Господ Спаситељ са Јеванђељем, а са друге Пресвета Богородица са омофором пружајући светитељу одузете му знаке архијерејства. Видећи ово Оци су се ужаснули, и повратили брзо Николају оно што су му одузели, и почели га поштовати као великог угодника Божјег и његов поступак према Арију тумачити не као дело безразложног гнева, него као израз велике ревности за истину Божју.

Свети Никола у западној култури

Деца рецитују песму у част Светог Николе у Војводини (Србија) 2010.

Празник Светог Николе има данас велики значај по целом свету. Пошто у неким земљама превладава његов „рођак“ Santa Klaus, увезен из Америке, дошло је до комерцијализације. Пред тај дан се масовно купују дарови. Они, који славе верски празник, тим даровима у црквама или домовима обдарују и обрадују децу, а и остале члане породице, као и пријатеље и познанике. На тај начин тај празник носи поруку Светог Николе: хришћанска добротворност је увек модерна. У подалпским земљама и регионима дан Светог Николе се доводи у везу са Крампусом, обичајем чије порекло сеже у немачко-словенску традицију.

Свети Никола у музици

О Светом Николи постоји више музичких дела нарочито на енглеском језичком подручју.

Оперета Свети Никола долази

Салезијански свештеник др Јерко Гржинчић је написао Божићну оперету са насловом „Свети Никола долази“ у три чина. У музичкој игри учествује мноштво деце, који представљају анђеле, ђаволе, светог Криспина и Герарда те друга лица. Премијера је била пре Другог светског рата у хотелуУнион у Љубљани (тада Краљевина Југославија, данас Словенија) са великим успехом.

Први чин се дешава у рају међу анђелима, који се спремају за велику свечаност и одлазак на Земљу те певају анђеоску химну. Они ће понети дарове доброј деци. Свети Криспин (постолар) и свети Герард (кројач) израђују ципеле и одела за сиромашну децу.
Други чин се дешава у модерном паклу. Ђаволи са Луцифером на челу читају лоше новине, певају паклену химну и говоре, како ће завести децу и омладину на криви пут и тако их добити у пакао; затим планирају, како ће пратити Светог Николу на Земљу и казнити неваљалу децу.
Трећи се чин дешава на Земљи. Свети Никола сада долази поздрављајући публику, уз пратњу анђела и крампуса. Свети владика подучава не само децу, него и њихове родитеље и пријатеље: Будите добри и марљиви, побожни и великодушни. Иза тога добра деца добијају дарове – једном пак у рају радост; неваљала деца добијају прут, једном пак муку у паклу, ако неће да исправе своје грешке.

На крају свети Никола честита срећан Божић са жељом, да сви живе у миру и слози.

 Sv.otac Nikola

Iz drugih izvora sa neta:

Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Svetom Nikoli se, kako svedoči predanje, mogao raspoznati budući čudotvorac, jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare,  Sveti Nikola se posvetio svešteničkom životu i ubrzo se pročuo svojim neumornim radom, milosrđem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista.

Zamonašio se u manastiru “Novi Sion” a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostaviviši ništa za sebe. U tom gradu nalazile su se njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom.

Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među njima i priča o tri kćeri. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte…Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.

Sv.Nikola spasava brodolomnike - Grcka

PRIČA O TRI KĆERI

U Patari je živeo ugledan i imućan čovek, sa tri veoma lepe kćeri. Njega zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaši. U očajanju i bedi, nemajući šta da jede ni šta da odene, čovek odluči da svoju kuću pretvori u bludilište a svoje kćeri u bludnice. Čuvši za krajnju bedu tog čoveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reši da mu pomogne. Poštujući reči jevanđelske da milostinju ne treba činiti pred ljudima koliko zbog reklame, toliko i radi želje da ne postidi čoveka koji iz velikog bogatstva zapade u bedu, sveti Nikola odluči da mu svoju pomoć pruži tajno. Jedne noći uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz prozorčić u kuću nesrećnog oca. Našavši sutradan kesu sa zlatnicima, presrećan i zadivljen a ne mogavši da objasni otkuda ona tu, čovek ovo neočekivano dobročinstvo pripisa Božjem proviđenju. Hvaleći Gospoda, on odluči da svo zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj kćeri. Uskoro se ona srećno udade a sveti Nikola, čuvši da je ubogi čovek postupio po njegovoj želji i zakonitim brakom sačuvao kćer od greha, odluči da istu milost učini i drugoj kćeri. I ne prođe mnogo vremena a otac na isti način udade i drugu kćer. Uzdajući se u Boga i u čvrstoj nadi da će On zbrinuti i treću kćer, čovek reši da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom. Jedne noći, bdijući kraj prozorčića, čovek začu zveket ubačenog novca i potrčavši za nepoznatim, prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i izbavitelja. Presrećni otac pade k njegovim nogama, poče ih celivati i kazivati reči hvale, ali sveti Nikola ga podiže sa zemlje i zakle da dok je živ nikome ne kaže šta je s njim bilo. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž  Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.

 

Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju, mošti svetoga Nikole su 1096. prokrijumčarene iz Mira u Bari u Italiji i položene u Crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu svetom Nikoli. Ovom hramu je docnije srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i čitavu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti jer mu je, kako je smatrao, sveti Nikola povratio vid.

 

Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan svečeve smrti, a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji.

Sveti_Nikola_djeca

Sa websaita Media.rs

U celom hrišćanskom svetu se danas, 19. XII po novom odnosno 6. XII po starom kalendaru, proslavlja praznik Svetog Nikolaja Mirlikijskog. Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je proslavljaju najučestalija među Srbima. Posvećeno mu je više od 600 crkava i manastira SPC.

Naši preci bili su mnogobošci. Svako pleme i svaki dom imalo je svog boga, koji je bio poštovan i slavljen kao zaštitnik. Kada su Srbi primili hrišćanstvo od Vizantije, veoma su se teško odricali stare tradicije i običaja. Zbog toga su u zamenu uzeli da slave jednog hrišćanskog sveca. Obično su uzimali za Krsnu slavu onog svetitelja kada su Svetim krštenjem postali hrišćani. Da nisu imali dar religioznosti kao nešto prediskustveno, oni ne bi tako držali svoje kućne bogove – niti bi kasnije, u hrišćanstvu, prihvatili Hrista i njegove svete. Naši preci su sve menjali, ime, prezime, mesto stanovanja itd. ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. U najtežim trenucima i vreme sveopšte golgote, i u rovovima slava se slavila sa svećom, malo vina i komadom hleba.

Nikolaj, jedini sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, rodio se u Likiji. Kao jedinca, darovanog im od Boga, oni ga i posvetiše Bogu i dadoše ga kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sv. Nikola kod svog strica, Nikolaja ep. Patarskog, i zamonaši se u manastiru “Novi Sion”, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja, Nikola razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, ma da on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da nezna levica tvoja što čini desnica tvoja“ (Mat. 6, 3).

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana, u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali je nakon što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, koji je branio pravu veru….

Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara i putnika uopšte. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.

Sveti Nikola je “izvorni” Deda Mraz, hrišćanski svetac koji deci donosi poklone uoči praznika sv. Nikole, Nove Godine ili Božića

Ljudi koji poštuju hrišćansku tradiciju i običaje, i koji svoju decu uče i vaspitavaju u tom duhu, neguju davnašnji običaj da svojoj deci ili unucima, rođacima, uoči dana sv. Nikole pripreme iznenađenje. Običaj je da deca svoje čizme ili čarape ostavljaju pored prozora ili ognjišta kako bi ih ujutru kada se probude sačekalo iznenađenje koje im je sv. Nikola noću, dok su spavali, ostavio u čizmama ili čarapama. Naravno, ako i samo ako su u toku prethodne godine bila dobri, poslušni i pošteni.

U novije vreme ulogu svetog Nikole preuzeo je Deda Mraz, a običaj darivanja dece je pomeren za Novu godinu. Kako je Nova godina praznik savremenog potrošačkog društva, a Deda Mraz previše komercijalizovana figura, danas sve češće vidimo tendenciju vraćanja ljudi korenima i tradiciji. Tako i lik i sv. Nikole ponovo postaje dominantan junak zimskih praznika.

 

cestitka za svetog nikolu

Srećna slava domaćine

Leave a Reply

Skype kontakt

Imate pitanje? Chat with me - Sandra
» Get Skype, call free!

Potrazite savet eksperata

tarot vidovnjak

live-chat
chat live

live-chat